POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BURIĆ Jovana STANKO   Rođen 1920. u Danilovgradu. Titograd (Podgorica), Crna Gora. Inženjer. Član KPJ od 1940. U NOB stupio 1941. Poginuo 29-III-1943.  u Vrelima na Kosovu. Za narodnog heroja proglašen 7-VII-1953.   Potiče iz siromašne zemljoradničke porodice. Pre rata je završio Tehnički fakultet u Beogradu. U naprednom omladinskom pokretu učes­tvuje od 1936. godine. Još kao maturant u pećkoj gimnaziji rukovodio je omladinom - skojevskom organizacijom u gradu, i u selu Vitomirci. Okupacija ga je zatekla u Crnoj Gori. Aktivno je učestvovao u trinaestojulskom ustanku, a zatim u mnogim borbama koje su vodile cmogorske jedinice do povlačenja u Bosnu. Bio je veoma hrabar i odvažan. U jednoj borbi (1942. godine) bio je ranjen. Posle toga radi izvesno vreme pri Vrhovnom Štabu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, a kasnije, po potrebi, upučen je na teren Kosova i Metohije. Stigao je sa još neizlečenim ranama koje je zadobio u Bosni. Dolaskom na Kosmet postaje član Biroa Okružnog komiteta Partije i na toj dužnosti ostaje do svoje smrti. Pod izvanredno teškim okolnostima, Stanko je mnogo radio i doprineo jačanju partiskih organizacija, omasovljavanju Narodnooslobodilačkog pokreta i stvaranju i jačanju partizanskih oružanih jedinica na Kosovu i Metohiji. Prilikom održavanja jednog partijskog sastanka u Vrelima na Kosovu, naišao je na zasedu od 20 fašista. Imao je puškomitraljez i prihvatio je borbu. Ali pošto je bio skoro sam (pratio ga je samo jedan član Partije) nije mogao da se izbori protiv fašista koji su ga bili opkolili. Dugo se i neustrašivo borio u noći. I kada je njegov puškomitraljez učutao, neprijatelj nije smeo da mu priđe. Tek kad je svanulo, prišli su mu i videli da je poginuo. Pored njega je ležalo i nekoliko neprijateljskih vojnika.