POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BUKILIĆ Živka VLADIMIR - POP MIĆO   Rođen 1919. u Velikoj Brajini, Medvjeđa, Leskovac, Srbija. Bogoslov.  Član KPJ od septembra 1940.  U NOB stupio 1941. Poginuo 28-III-1944 na Pasjiači. Za narodnog heroja proglašen 9-X-1953.     Kada je uveče 28. marta 1944. godine traženo od zamenika komandanta Druge južnomoravske brigade da odredi znake raspozna­vanja, on je rekao: „Pop Mićo -Tulare“. Pop Mićo - bilo je partizansko ime komandanta Vladimira Buki­lića koji je toga dana poginuo u streljačkom stroju, u jurišu protiv Nemaca, na planini Pasjači. (Nadimak Pop Mićo, Bukilić je dobio po poznatoj ličnosti iz Njegoševog „Gorskog vijenca“). Običaj je bio da se imena poginulih drugova uzimaju kao znaci raspoznavanja.  Tako je te noći cela brigada odavala poslednju poštu svom omiljenom i proslavljenom komandantu. Osnovnu školu Vladimir je završio u Tularu, a četiri razreda gimnazije u Prištini. Po završetku gimnazije otišao je da ući bogosloviju u Prizrenu. Posle treće godine bogoslovije počinje aktivno da radi u skojevskoj organizaciji, organizuje štrajk u školi, zbog čega ga progone iz bogoslovije. Izvesno vreme poste toga on je kod kuće, ali uspeva kasnije da nastavi školovanje i završi bogosloviju. Posle toga živi prilično teško, ali se ne zapošljava kao sveštenik. Sve više se posvećuje revolucionarnom političkom radu. Postaje jedan od četvorice članova KPJ u prvoj partiskoj čeliji u svome mestu.  Nekoliko meseci pred napad Nemačke na Jugoslaviju nalazio se na odsluženju vojnog roka. Poste završetka kratkotrajnog rata vraća se u svoje selo i odmah aktivno radi na okupljanju omladine u skojevsku organizaciju, na organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta. Avgusta meseca 1941. i sam je krenuo u oružanu borbu. U odredu na planini Kukavici postao je sanitetski referent. U jesen iste godine odlazi sa grupom boraca sa Kukavice u Jablanicu sa zadatkom da tamo formira Jablanički odred. Svoj zadatak u Jablanici Pop Mićo je izvršio uspešno.  Kasnije, u borbama za oslobođenje Lebana i Prokuplja isticao se hrabrošću i disciplinom tako da je ubrzo postao vrlo popularan i poznat borac. U martu 1942 godine četnici, nedičevci, Nemci i Bugari počeli su veliku ofanzivu protiv partizana na terenu Puste Reke. Nadmoćnost neprijatelja bila je velika. Partizanske snage morale su da pređu u defanzivu. Situacija je bila vrlo teška. Odredi su bili svedeni na manje čete. Samo su najhrabriji i najsvesniji ostali dosledni idejama za koje su se borili. Među tim borcima bio je i Pop Mićo. Krajem iste godine počinje oživljavanje odreda i nova aktivnost partizana. Borbe se vode na Obraždi, na Bunatovcu, Belom Kamenu, Kamenoj Čuki i drugim mestima. Za vreme borbi na Bunatovcu, februara 1943. godine, Pop Mićo je bio ranjen, ali nije napustio borbu. Sledeća, 1943. godina ispunjena je stalnim marševima i borbama na Leci, Gajtanu, Radanu i drugim mestima. U svim tim borbama Pop Mićo učestvuje. A kada je osnovana Prva južnomoravska brigada Pop Mićo je u njoj postavljen za političkog komesara Trećeg omladinskog bataljona. Imao je tada 24 godine. Bio je još omladinac sa dečaćkim licem, ali sa tragovima napornog života. Bio je veoma poznat kao dobar govornik i kao veoma sposoban rukovodilac, čiji su saveti uvek pažljivo slušani na sastancima štabova i rukovodstava. Posebnu popularnost stekao je svojom brigom za ranjene drugove. Njih nikada nije hteo da ostavlja same. Prilikom odlaska brigade u Bosnu, on je i dalje ostao na ovom terenu. A kada je kasnije formiran Operativni štab na jugu Srbije, Pop Mićo je postavljen za političkog komesara Druge brigade. Tako je došlo proleće 1944. godine. Četnici, zajedno sa Nemcima i Bugarima, bili su preduzeli veliku ofanzivu protiv partizana na sektoru Puste Reke i Jablanice. Druga južnomoravska brigada imala je u tim borbama dva teška gubitka: izgubila je, jednog za drugim, dva komandanta. Za komandanta je posle pogibije narodnog heroja Strahinje Erakovića došao Pop Mićo.  Poginuo je kao junak, dvadeset osmog marta, u jednom jurišu na Nemce, na planini Pasjači.