POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BREULJ Ivana TOMA (podaci iz 1957. g .)   Rođen 16-XII-1916 u Kruševu, Benkovac, Srbija. Radnik. Član KPJ od pre rata. U NOB stupio 1941. Danas: major JNA u penziji. Za narodnog heroja proglašen 9-X-1953.   Kao napredan radnik nalazio se pre rata u redovima Komuni­stičke partije. Od nje je dobio specijalan zadatak da radi na razbijanju nekih organizacija desničarskog sindikata „Jugoras“. Posle okupacije zemije učestvuje u ilegalnom radu u Beogradu i naročito se ističe u organizovanju diverzantskih akcija. Polovinom 1942 godine stupa u Prvi šumadiski odred „Milan Blagojević“ i odmah postaje zamenik političkog komesara čete. Istakao se hrabrošću u mnogim borbama koje je u to vreme Prvi Šumadiski odred vodio. Posebno se istakao u borbi u selu Trešnjevici, kod Aranđelovca, oktobra 1942, gde se Šumadiski odred obračunavao sa četnicima. U toj borbi teže je ranjen. Kad su ga četnici napali u nameri da ga živog uhvate, hrabro im se suprotstavio. Uspeo je da jednom otme pušku i da njome ubije obojicu. Otsečen od jedinice, ranjen i neprevijen, tek posle nedelju dana je uspeo da se poveže sa odredom. Isto tako istakao se i u odlučujućoj borbi sa četnicima, koja se vodila aprila 1943 godine na Rudniku. Ostavši samo sa osam drugova, borio se do poslednjeg metka štiteći otstupnicu drugovima. Pod velikom vatrom uspeo je da izvuče i spase svog teško ranjenog druga. Po formiranju Prve šumadiske brigade, Breulj postaje zamenik političkog komesara bataljona. U borbi za Prijepolje, posle pogibije komandanta i zamenika komandanta bataljona, Breulj preuzima komandu nad oba bataljona koji su bili blokirani od Nemaca u zgradi boinice. U toj teškoj situaciji, zahvaljujući svojoj hrabrosti i snalažIjivosti, Breulj je uspeo da se suprotstavi nadmočnom neprijatelju i da celog dana održi zgradu i onemoguči prodor Nemaca u Prijepolje, gde se nalazila bolnica i štab korpusa. Breulj je tada spasao oko sto boraca, medu kojima je bilo i trideset ranjenika. Tog dana uveće Breulju polazi za rukom da u toku borbe izvede ostatak bataljona i spase svoje ranjene borce. Kasnije je Breulj postavljen za komandanta Četvrtog bataljona Treće srpske udarne brigade. U borbi za oslobođenje Krugevca prodro je sa svojim bataljonom duboko na neprijateljsku teritoriju i uspeo da zarobi preko hiljadu četnika. Taj podvig on je uspeo da postigne sa bataljonom koji je bio takoreči nenaoružan i sastavljen od novih boraca.  Plenom koga se tada dočepao, naoružao je borce svog bataljona i ceo dan vodio borbu sa Nemcima i Ljotičevcima koji su ga bili opkolili. Uspeo je da skoro bez ikakvih gubitaka probije obruč, prede Moravu i spoji se sa svojom jedinicom. Do konačnog oslobodenja zemlje Breulj je učestvovao u mnogim borbama pokazujuči u svakoj od njih veliku hrabrost. Jedno vreme bio je i zamenik komandanta brigade Narodnooslobodilačke vojske.