POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BRECELJ Antona MARIJAN (podaci iz 1957. g .)   Rođen 23-IV-1910 u Gorici, Slovenija. Doktor pravnih nauka. Član KPJ od 1943. U NOB stupio 1941. Danas: državni sekretar za Poslove robnog Prometa. Za naroditog heroja proglašen 27-XI-1953.    Odrastao je u lekarskoj porodici. Njegov otac je 1919 godine, kao aktivni učesnik „katoličkog tabora“ u redovima Slovenačke narodne stranke, zatvoren i kasnije sa čitavom porodicom proteran iz Gorice. Tada se porodica Brecelj doselila u Ljubljanu.  U Ljubljani je Marijan završio gimnaziju i pravne nauke, a kasnije položio doktorat. Još u višim razredima gimnazije mladi srednješkolac suprotstavljao se uskim klerikalnim pogledima osnivajuči srednješkolsko kulturno društvo za sve dake, bez obzira na njihovu političku pripadnost. Na Univerzitetu u Ljubljani je bio član katoličkog akademskog društva „Zarja“. Politički dogadaji oko šesto­januarske diktature povezali su ga sa studentima - komunistima. Otada je počeo da učestvuje u ideološkim kružocima i da saraduje u svim akcijama vezanim za borbu naprednih studenata. U redovima klerikalno orijentisanih daka, Brecelj je iniciator otpora protiv oficijelnog klerikalnog rukovodstva i pomaže osnivanje fronta naprednih studenata pod stvarnim vodstvom komunista. Godine 1931 izabran je za pretsednika Saveza slušalaca Ljubljanskog univerziteta. Zbog aktivnog učešća u mnogim studentskim akcijama - štrajkovima i demonstracijama, proganjan je od Ijubljanske policije i više puta na kraće vreme zatvaran. I pored represalija koje je klerikalno rukovodstvo vršilo na napredne studente, Brecelj nije napustio borbu napredne studentske omladine.  On čak utiće na svoga oca, koji 1935 godine konačno raskida sa rukovodstvom Klerikalne stranke i na izborima 1938 godine se kandiduje na opozicionoj listi, da bi se 1941 godine uključio u redove Osvobodilne fronte kao član njenog rukovodstva. Posle završenih studija, Brecelj saraduje u Klubu „Beseda“ i postaje sekretar Jugoslovenskog strukovnog saveza. Svoj politički rad zasniva na organizacionom jačanju jedinstva radničkog pokreta i intelektualnih progresivnih grupa. Imao je značajnih zasluga za uključivanje Jugoslovenskog strukovnog saveza i grupe oko revije „Dejanje“ u Osvobodilnu frontu. On je tada medu osnivačima Osvobodilne fronte Slovenije jedan od aktivnih članova njenog rukovodstva. Posle okupacije Jugoslavije, aktivno radi na organizovanju oružanog otpora. Juna 1941 godine postaje član Glavnog štaba slovenačkih partizanskih odreda. Sve do juna 1942 godiiie ilegalno živi u Ljubljani i organizuje mnoge akcije u gradu. Posle toga odlazi na teren i aprila 1943 godine stupa na dužnost organi­zacionog sekretara Izvršnog odbora Osvobodilne fronte Slovenije. Na toj dužnosti ostaje sve do oslobodenja. Početkom 1943 godine aktivno saraduje na sastavIjanju i realizaciji „Izjave“ kojom je konačno utvrdeno političko i organizaciono jedinstvo Osvobodilne fronte na čelu sa Partijom. Nekoliko meseci kasnije, na Kočevskom zboru, izabran je u Pretsedništvo Slovenačkog narodnooslobodilačkog veća, a na Drugom zasedanju Antifašističkog vcća narodnog oslobodenja Jugoslavije za većnika AVNOJ-a. Obrazovanjem prve slovenačke vlade, 5 maja 1945, Brecelj je izabran za njenog potpretsednika. Otada vrši odgovorne državne dužnosti. Na svim posleratnim izborima biran je za poslanika Narodne skupštine Jugoslavije i Narodne skupštine Slovenije.  Osim toga, član je Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije i član Pretsedništva Glavnog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije.