POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BRAJOVIĆ  Vida PETAR (podaci iz 1957. g .)  Rođen 29-VI-1915 no Rijeci Crnojevića, Cetinje, Crna Gora. Vazduhoplovni oficir. Član KPJ od februara 1942. U NOB stupio 1941. Danas: generalmajor JNA. Za narodnog heroja Proglašen 20-XII-1951.    Roditelji Petra Brajovića rano su se preselili iz Crne Gore na Kosovo i Metohiju.  Brajović je u Peći završio osnovnu školu i gimnaziju. Još kao đak pripadao je naprednoj omladini i učestvovao u štrajkovima i demonstracijama peške gimnazije. Godine 1937 stupio je u Vojnu akademiju koju je završio 1940 godine kao vazduhoplovni potporučnik.  U vreme kapitulacije odbio je da ode u Veliku Britaniju sa ostalim oficirima, već se vrlo brzo priključio ustanicima u Peći. Jula 1941 godine radio je po direktivi KPJ na održavanju ilegalnih vojnih predavanja i na formiranju pomočnih partizanskih odreda. Postao je komandant Metohiskog pozadinskog partizanskog odreda. Po direktivi KPJ marta 1942 godine prelazi na ilegalan rad u Đakovicu, a kasnije odlazi na Šaru i radi na pitanjima vojne organizacije. Početkom 1943 godine postao je komandant Karadačkog odreda, nešto kasnije komandant Šarplaninskog odreda. Posle kratkog vremena odred se pretvara u Makedonsko-­kosovski odred, koji se preko Šare i Koraba probija u Ljumu. U blokiranoj Peškopeji Brajović rukovodi odbranom grada i njegovim oslobodenjem. Posle toga postao je komandant Kosovskih bataljona, a no­vembra meseca 1943 komandant Prve makedonsko-kosovske udarne brigade, koja se proslavila u nizu borbi kroz Makedoniju, Albaniju i Grčku. Juna 1944 godine postao je komandant Prve kosovske udarne brigade, septembra - komandant Četrdeset osme divizije, a zatim komandant Operativne zone Makedonije. Oktobra je postao komandant Šesnaestog korpusa i na kraju zamenik komandanta Operativnog štaba za Kosovo i Metohiju. U svim borbama istakao se primernim junaštvom, ali je naročito bio zapažen u borbama na Kičevu, Debru, Peškopeji, u Grčkoj, u oslobođenju Prilepa. Njegova sposobnost i upornost posebno su došle do izražaja 1944 godine u čuvenom Bogumilskom pohodu. Tada je brigada za 14 dana neprekidne borbe probila nekoliko obruča prevalivši preko 300 kilometara. Tom prilikom Brajović je pismeno pohvaljen od Glavnog štaba NOV i PO Makedonije. Neposredno je rukovodio operacijama za oslobođenje Severne Makedonije i posebno operacijom za oslo­bođenje Skoplja.  U borbi protiv balista februara 1945 godine, teško je ranjen; od te rane izgubio je nogu.