POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BRAJNIK Hinka EDI - ŠTEFAN (podaci iz 1957. g .) Rođen 16-VIII-1922 u Kamniku, Sloveniia. Učenik. Član KPJ od maja 1941. U NOB stupio 1941. Danas: viši savetnik Državnog sekretarijata za unutrašnje poslove FNRJ. Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951.   Pre rata Štefan je bio učenik gimnazije; školu je završio u Ljubljani. U Savez komunističke omladine Jugostavije je primljen u gimnaziji 1939 godine. Bio je član međugimnaziskog aktiva SKOJ-a; godine 1941 postao je sekretar aktiva Ijubljanskih gimnazija. lako je bio mlad, Komunistička partija mu je poveravala krupne zadatke.  Štefan je na terenu Šiška i Dravlje stvorio snažne organizacije SKOJ-a, u čije je redove bila svrstana gotovo sva sokolska omladina. Koliko su to bile jake organizacije videlo se 1941 godine, posle kapitulacije, kada su se svi članovi SKOJ-a uključili u aktivnu borbu protiv okupatora. Jula 1941 godine Štefan je stvorio borbenu grupu skojevaca, koja je bila jedna od najaktivnijih u Ljubljani. Organizovao je i učestvovao u mnogim akcijama borbenih skojevskih grupa: u diverzijama, kažnjavanju izdajnika naroda i u raznim propagandnim akcijama u samom gradu i na periferiji.  Po for­miranju VOS-a, Štefan sa borbenom grupom kojom je rukovodio, stupa u njegove redove septembra 1941 godine.  Kada je narodni heroj Ravbar Franc (član Centralne komisije VOS-A, zadužen za organiza­ciju službe bezbednosti Slovenije) otišao iz Ljubljane da organizuje VOS u okolini grada, Štefan postaje komandant VOS-A u Ljubljani, a posle hapšenja Ravbara preuzima njegovu dužnost u Centralnoj komisiji. Najvažnije akcije u 1941 i početkom 1943 godine u Ljubljani bile su justifikacije.  Štefan je učestvovao u kažnjavanju narodnih izdajnika i slugu okupatora, kao što su bili gestapovski agent Emerja, policiski komesar-gestapovac Ivan Polak, zatim u kažnjavanju raznih dezertera i lica koja su u ime Osvobodilne fronte iznuđavala novac.  Učestvovao je i u spašavanju istaknutih rukovodilaca NOP - Toneta Tomšića, Mihe Marinka, Vide Tomšić i Pepice Kardelj iz zatvora i Zdenke Kidrić iz zatvorske bolnice. U največe podvige koje je Štefan sam ili sa svojim drugovima napravio, spada i kažnjavanje industrijalca Praportnika, koji je organizovao obaveštajnu službu za Italijane, forsirao naoružavanje Bele garde i predložio neprijateljskoj komandi da blokira Ljubljanu. lzdajnik se kretao samo u centru grada.  Kada je jednog dana Praportnik svratio u bife, na 20 metara od sudske zgrade ispred koje se nalazila straža sa mitraljezima na uglovima zgrade, vosovci su došli automobilom, upali unutra i izvršili kaznu nad njim. Stražari su čuli pucnjavu, ali vosovac koji je bio napolju zaustavio ih je.  Kada je automobil pojurio, italijanski fašisti su počeli da pucaju za njim, ali je narod da bi spasao svoje borce, napravio kordon na ulici. U toj akciji poginuo je Štefanov najbolji drug Štefan Babnik. Akcije hrabrih vosovaca imale su velikog uticaja na jačanje otpora protiv okupatora i na okupljanje naroda oko Osvobodilne fronte. Organi narodne bezbednosti bili su spremni da se u svako doba obračunaju s neprijateljima Oslobodilačkog pokreta, a osim toga preko njih su Partija i Osvobodilna fronta otkrivali namere okupatora i blagovremeno preduzimali protivmere. Obaveštajna služba u gradu bila je odlično organizovana tako da je okupator osečao nesigurnost na svakom koraku. U toj organizaciji rastao je i raz­vijao se Edi Brajnik koji je od vosovca postao komandant i organizator službe opšte bezbednosti u Ljubljani. Štefan je u Ljubljani ostao sve do maja 1943 godine, kada je sa Centralnom komisijorn VOS-A prešao na oslobođenu teritoriju, na kojoj su se nalazili Centraini komitet, Glavni štab i Izvršni odbor Osvobodilne fronte Slovenije. Štefan je zatim radio na organizovanju VOS-A na čitavoj teritoriji Slovenije, a 1944 godine otišao je u Vrhovni Štab, i potom OZN-U i Ministarstvo unutrašnjih poslova FNRJ.