POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BOŽOVIĆ J. RADOSLAV - RAŠKO   Roden 1910 u Zagredu, Titograd (Podgorica).  Crna Gora. Pravnik.  Član KPJ od 1941. U NOB stupio 1941. Ubio se do ne bi živ pao u ruke neprijatelju 1942 u Orahovu. Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951.      Potiče iz siromašne seljačke porodice. Gimnaziju je završio u Podgorici, a zatim se upisao na Pravni fakultet u Beogradu. Diplomirao je 1940 godine. Upisao se zatim na Filozofski fakultet i ostao u Beogradu sve do izbijanja rata, aprila 1941 godine. Dolaskom na Univerzitet u Beogradu uključio se u redove napredne studentske omladine i aktivno učestvovao u svim njenim akcijama.  Bio je veoma odan naprednom pokretu. Kapitulacija zemlje ga je zatekla u blizini Danilovgrada. Odmah je pristupio ustanicima i učestvovao u organizovanju borbe protiv neprijatelja. Početkom novembra 1941 godine postavljen je za komandanta Bataljona „Marko Miljanov“ i u to vreme primljen je u članstvo Komunističke partije. Po prelasku jedinica u Bosnu ostao je da radi na terenu. Četnici su ga našli kod kuće i opkolili su staju u kojoj se nalazio. Videći u kakvoj se situaciji nalazi, predao im se prividno pokorno, oblačeći opanke i bluzu pokušao je da otšarafi bombu. Ali, kad je hteo da je udari o kamen, žandarmi su se bacili na njega, oteli mu je i odveli ga u Podgoricu. Uspeo je da pobegne iz zatvora i da se opet poveže sa ilegalnim partiskim radnicima na terenu Kuča. U selu Orahovu bio je ponovo otkriven sa narodnim herojima Ljubicom Popović i Radomirom Nike­zičem. Pri pokušaju da se probiju, on i Ljubica su teško ranjeni. Sakrili su se u jednu staju u kojoj su ih četnici po tragovima krvi našli. Prvi četnik koji je otvorio vrata pao je pogođen metkom iz njegove puške. Četnici su tada privukli bacač, zapalili staju i pozvali ih na predaju. Raško i Ljubica su odgovoriti pesmom. A da ne bi živi izgoreli, izvršili su samoubistvo.