POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BOŽINOVSKI Taška PETAR (podaci iz 1957. g .)   Rođen 15-I-1920 u Bitolju, Makedonija. Radnik. Član KPJ od 1941. U NOB stupio 1941. Danas: službenik DSUP. Za narodnog heroja proglašen 30-VII-1952.    Kao dete siromašnih roditelja morao je zbog slabog materijalnog stanja da prekine gimnazisko školovanje i pode na krojački zanat. Ali kako nije mogao da nađe zaposlenje, otišao je u Bitolj i obavljao razne poslove. Na kraju se zaposlio u duvanskoj stanici. Tada je i pristupio naprednom radničkom pokretu. Početkom 1941 godine primljen je u SKOJ. U vreme kapitulacije sakuplja oružje i aktivno počinje da radi za Narodnooslobodilački pokret. Zahvaljujući u prvom redu njemu, sakupljeno je dosta oružja za formiranje partizanskog odreda. Godine 1941 kao član vojnog komiteta radi na formiranju prvog odreda u Bitolju. Odred je formiran aprila 1942 godine. Tada je i sam stupio u partizane i učestvovao u prvim borbama. Drugog avgusta 1942 godine učestvovao je u akciji u selu Smilevo, na sam dan Ilindena. Upao je u kuću kmeta koji je bio naoružan i uhvatio ga. Četrnaest dana kasnije napao je na opštinu i policisku stanicu u selu Kažani. Odred je bio podeljen u tri grupe.  U oštrom sukobu dve grupe su bile prinudene da se povuku. Božinovski je sa svega pet boraca uspešno vodio borbu nekoliko časova i pobio mnoge policajce. Devetnaestog avgusta iste godine Božinovski je ranjen. Pa ipak, on već posle nepuna dva meseca učestvuje u napadu na železničku stanicu Srpci. U toj borbi pokazao je veliku hrabrost. Tukao je neprijatelja štiteći istovremeno ranjenog druga.  Kada je neprijatelju stiglo pojačanje, uspeo je da mu se suprotstavi i da spase druga.  Novembra 1942 godine, kada je radi održavanja veze sa Partijom bio u Bitolju, napalo ga je deset policajaca. Iskoristivši zgodan trenutak, Božinovski je uspeo da im pobegne. U proleće 1943 godine, u sastavu Bitoljsko-prespanskog odreda, učestvovao je u mnogim borbama na terenu Prespe i u Jegejskoj Makedoniji.  Kao hrabar borac pozvan je (juna 1943) za kurira pri Glavnom štabu NOV i PO Makedonije. Uspešno je izvršavao mnoge zadatke koji su mu poveravani. U više mahova pratio je i vodio nepoznatim terenom najviše rukovodioce pokreta u Makedoniji. U sastavu Sedme brigade, kao zarnenik političkog komesara, zauzeo je bugarsku karaulu. Istakao se takođe i u borbi protiv Nemaca kod sela Đavata, zatim kod Stremeševa. U jednoj od borbi koje su kasnije vodene, ponovo je ranjen. Od juna do oktobra 1944 godine učestvuje u borbama protiv Bugara i Nemaca.  Tada je bio zamenik političkog komesara Sedme makedonske brigade. Borba kod sela Đavata bila je žestoka nekoliko časova vodila se kundacima, noževima i golim rukama. Posle oslobedenja zemlje učestvovao je u hvatanju i likvidiranju raznih neprijateljskih bandi.