POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BORŠTNAR Josipa JOŽE (podaci iz 1957. g.)     Rođen 8-XI-1915 u Sv. Križu pri Litiji, Ljubljana, Slovenija. Železnički činovnik.  Član KPJ od 1940.  U NOB stupio 1941. Danas: član Izvrsnog veća Narodne skupštine Slovenije. Za narodnog heroja proglašen 15- II-1952.  Naprednom radničkom pokretu Borštnar je pristupio još kao slušalac Železničke saobraćajne škole u Beogradu. Još u mladosti je stekao prilično marksističko obrazovanje. Po završenoj školi bio je otpravnik vozova u Rajhenburgu, gde je postao partiski rukovodilac.   Kada su italijanske fašističke trupe zaposele (1941) Dolenjsku i Belu Krajinu, železničari su se ozbiljno pripremali za oružani otpor. Borštnar, kao član Okružnog komiteta KPJ za Posavje, odlazi u Novo Mesto, povezuje napredne snage sa Osvobodilnom frontom i radi na stvaranju partizanskih jedinica. Na poziv Partije, u proleće 1941, prvi železničari odlaze u partizane.  Medu prvima je bio i Borštnar koji je dotle vodio organizaciju otpora železničara protiv okupatora.     Svojom hrabrošću i sposobnošću Borštnar se posebno ističe i ubrzo postaje vojni rukovodilac. Od oktobra 1941 do juna 1942 godine bio je član Okružnog komiteta KPJ za Belu Krajinu, a zatim politički komesar Belokrajinskog partizanskog odreda.  Otada se neprekidno nalazi u borbenim jedinicama Narodno­oslobodilačke vojske.  Bio je vrio sposoban partiski i vojni rukovodilac. Iz Belokrajinskog odreda prelazi u Brigadu «Ivan Cankar», u kojoj je do jula 1943 godine bio politički komesar. Borštnar je radio po svim krajevima Slovenije. Učestvovao je i istakao se u mnogim borbama u Dolenjskoj i Beloj Krajini. Početkom 1944 godine upućen je u Štajersku.  Kao politički komesar, a zatim i komandant Četvrte operativne zone, Borštnar je na tom terenu uspešno sredio političke prilike posle borbi i pobeda koje je postigla Četrnaesta divizija. Pošto su jedinice ojačane novim borcima, Borštnar pravi izvesnu izmenu u sistemu vođenja borbi protiv neprijatelja. Počinje sistematsko oslobađenje teritorije.  Jedi­nice su pod njegovom komandom za vrlo kratko vreme oslobodile Savinjsku Dolinu.  Borštnar nije bio samo rukovodilac nego i borac koji je lično učestvovao u najtežim borbama.      Avgusta 1944 godine upućen je za komandanta Devetog korpusa u Primorsku - na teren koji je tada bio najosetljiviji ne samo za Sloveniju. Pripremanje napada na Trst, ispitivanje mogućnosti za prodiranje jedinica - to su bili zadaci koji su tada stajali i pred Borštnarom. U Primorsku je stigao u jeku najžešćih borbi protiv 50 000 Nemaca i četnika. U proboju neprijateljskog obruča u Vojski kod ldrije, Borštnar sa svojim borcima juriša na jako utvrđene neprijateljske položaje. U tom jurišu palo je dva­desetak hrabrih boraca, medu kojima i narodni heroj Stjenka - Šibelja. Štab Devetog korpusa uspeo je da pravovremeno usmeri pohod jedinica prema Trstu. Time je pružena velika pomoć jedinicama četvrte armije u teškim bojevima za konačno oslobođenje Gorice i Trsta i mnogih manjih naselja oko njih. U jednoj borbi sa Italijanima neprijatelj se bio utvrdio u crkvi na jednom brdu.  Neprijatelj je imao pred sobom čistinu koju je zasipao vatrom.  Borštnar je tada poveo dvadeset boraca i jurišao sa njima preko čistine, zasuo utvrđenu crkvu bombama i zaposeo brdo. U crkvi je tada bilo oko stotinu dobro naoružanih Italijana, koji su ovim smelim naletom partizana razbijeni. Posle oslobođenja, Borštnar je vršio razne odgovorne dužnosti. lzmedu ostaloga, bio je direktor železnica u Ljubljani, pomoćnik ministra saobraćaja u Vladi FNRJ i ministar za lokalni saobraćaj u Vladi Slovenije. Od 1945 godine biran je za narodnog poslanika. Od 1953 godine član je Izvršnog veća Narodne skup­štine Slovenije. Bio je pretstavnik pri Vojnoj upravi Jugoslovenske narodne armije u Kopru. Član je Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije i član Glavnog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije. Istovremeno je član Izvršnog veća Narodne skupštine Slovenije.