POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BOROJEVIĆ Jovana PETAR (podaci iz 1957. g.)   Rođen 5-VII-1916 u Čitluku, Bosanski Novi, Bosna i Hercegovina. Namještenik.  Član KPJ od 1942.  U NOB stupio 1941. Danas: potpukovnik JNA. Za narodnog heroja Proglašen 27-11-1948.  Težak život pratio je Borojevića još od ranog detinjstva. Najpre je počeo da uči pekarski zanat, a potom je radio kao magacioner u zemljo­radničkoj zadruzi sa minimalnom zaradom za život. Posle kapitulacije Jugoslavije vrača se u svoje mesto da bi pri­bavio oružje i sa njim krenuo na Kozaru, koja je već bila puna ustanika. Zajedno sa ostalim borcima Borojević je pripremao oružane grupe. Bio je dugo kurir.  Održavao je vezu između Baljskog odreda i ustaničkih snaga na Kozari. Kada se rasplamsao ustanak u Krajini, stupio je u odred legendarnog junaka Kozare - Mladena Stojanovića. U jednoj od prvih većih borbi, na Volujskom Mostu, Borojević je pokazao retku hrabrost. Ubrzo je postao komandir Prve čete Prvog bataljona Druge krajiške brigade. Uleto 1942 godine Petar se dobrovoljno javio da izvrši napad na nemačke tenkove koji su kontrolisali put Dubica - Mrakovica.  Sa sobom je poveo deset drugova. Nosili su po nekoliko bombi i benzinske flaše. Čekali su u zaklonu da se tenkovi približe, a onda su skočili sa odšarafljenim bombama i benzinskim bocama. Za nekoliko časaka četiri tenka bila su u plamenu.  Bez ikakvih žrtava, Petar se sa drugovima vratio u jedinicu. U napadu na Bihać, novembra 1942 godine, Borojević je bio medu dobrovoljcima koji su se javili da jurišaju na most na Uni, žestoko branjen od Nemaca i ustaša.  Trideset boraca napadalo je puna dva sata. Prilazili su mostu i zasipali ga ručnim bombama. Petar je na kraju uspeo da sa nekoliko drugova upadne u jednu zgradu u kojoj je došlo do sukoba prsa u prsa. Borba se vodila po sobama noževima na puškama. Stigli su tako i na drugi sprat.  Kada je Petar provalio u jednu sobu, na njega je iznenada skočio jedan krupan ustaša i uhvatio ga za gušu. Rvanje je trajalo nekoliko časaka. Petru je priskočio upomoć njegov desetar, ali nije mogao da upotrebi ni pušku ni nož, jer se ustaša koji je bio neobično jak vešto zaklanjao iza Petra. U jednom trenutku Petru je pošlo za rukom da izvuče pištolj i da opali ustaši u stomak. Krajem novembra 1942 godine, u napadu na Jajce, partizan su se takmičili ko će pre probiti obruč odbrane i upasti u grad. Petar se sa svojom četom probijao između bunkera i mitraljeskih gnezda i kroz kišu kuršuma uspeo da prvi prodre u gradske ulice, da zametne bitku i stvori zabunu u neprijateljskoj pozadini. Za njim su se probile i druge jedinice. Jajce je bilo slobodno posle nekoliko časova borbe. Najveći svoj podvig Petar je napravio u borbi u Bosanskom Novom. Dobio je zadatak da sa četom prodre u grad i osigura napredovanje ostalih jedinica. Odabrao je najbolje bombaše i pošao prema rovovima iz kojih su, bez predaha, tukli mitraljezi. Za nekoliko minuta likvidirali su prvu liniju, zatim su jurišali na drugi red utvrđenja i, već posle 20 minuta, četa se probila u grad.  Zapalili su tada neke stare barake, to je bio ugovoreni znak ostalim jedinicama da se oni već nalaze u gradu.  U međuvremenu Nemci su se bili pribrali, dobili pojačanje i uspeli ponovo da zatvore obruč. Petar je tada morao sa svojim borcima ponovo da probija neprijateljske redove. U toku tog ponovnog juriša zadobio je sedam rana. Teško ranjen prošao je kroz čitavu Petu neprijateljsku ofanzivu, a zatim je dospeo u Petnaestu majevičku brigadu u kojoj je bio komesar bolnice.  Krajem 1944 godine postao je zamenik komandanta Sedamnaeste brigade, odakle je prešao u Trideset osmu diviziju i komandovao Dvadeset prvom brigadom. Posle oslobođenja zemlje obavljao je razne dužnosti u JNA. Danas je aktivni potpukovnik JNA.