POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BOJOVIĆ Budimira RADOŠ Rođen 1919 u selu Čičkovo, (danas: Radoševo), Arilje, Srbija. Zemljoradnik. Clan KPJ od 1941. U NOB stupio 1941. Poginuo 1943. na Košuru. Za narodnog heroja proglašen 7- VII-1953. Odrastao je u siromašnoj seljačkoj porodici. Odmah po izbijanju ustanka stupio je u partizane i učestvovao u svim borbama koje je njegova jedinica vodila sve do povlačenja u Sandžak. Po formiranju Druge proleterske brigade bio je puškomitraljezac u Drugoj četi Prvog bataljona. U Proleterskoj brigadi ostao je sve do svoje smrti. Među proleterskim borcima bio je veoma omiljen zbog svoje hrabrosti i spremnosti da uvek među prvima pode u borbu i da istraje u njoj do pobede nad neprijateljem. U dva maha Radoš je spasao svoju četu. Prvi put 1942 godine, više Pavlovića Mosta na Uvcu, kad je ostao sam u snegu do prsiju i iz puškomitraljeza tukao i odbio neprijatelja koji je nameravao da opkoli četu. Drugi put, septembra 1942 godine, u Manjači, zaustavio je navalu neprijatelja koji je iznenada napao bataljon. Sličan podvig ponovio je i pri drugom oslobađanju Livna, krajem 1942 godine, kad je štitio svojim borcima prelaz preko brisanog prostora. Prvi bataljon Druge proleterske, u kome je bio Bojović, nalazeći se 31. maja 1943. godine kod Suhe pustio je jednu nemačku kolonu s komorom da skoro čitava ude u zasedu. Komandant bataljona je, po dogovoru, morao prvi da otvori vatru. Ali, kad su Nemci bili na deset metara od njega, mašinka nije htela da opali. Dva nemačka oficira, koji su išli na čelu kolone, alarmirali su revolverima čitavu kolonu. Komandant bataljona, sa nekoliko boraca, odmah je skočio na Nemce, tako da proleterski puškomitraljezi nisu mogli da dejstvuju, jer bi pobili svoje borce. Pa ipak, zahvaljujući prekaljenim borcima kakvih je bilo dosta u Drugom bataljonu Druge proleterske brigade, kakav je bio i sam Radoš, Nemci su bili razbijeni. Istoga dana Drugi bataljon je imao sukob s još jednom nemačkom kolonom, koju je takode razbio. Košur, brdo koje se diže iznad Tjentiškog Polja i dominira velikim prostorom, bilo je važna tačka koju je trebalo osvojiti. Na brdu su se Nemei bili dobro ukopali. Srpski proleteri su vršili juriš za jurišem. U tom krvavom sukobu palo je devet proletera, a petnaest ih je ranjeno. Pogođen rafalom neprijateljskog šarca poginuo je i Radoš Bojović ne štedeći život za bolju budučnost svoga naroda. U znak sećanja na njegov herojski lik, selu u kome je Radoš roden, narod je dao njegovo ime - Radoševo.