POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BOBOT Krste JOVAN Rođen 1908 u selu Paniku, Bileća, Trebinje, Bosna i Hercegovina. Zemljoradnik. Član KPJ od novembra 1941. U NOB stupio 1941. Poginuo marta 1945 na mostu južno od Ivan Sedla. Za narodnog heroja Proglašen 27-XI- 1953. Pre rata se bavio zemljoradnjom. Bio je veoma ugledan u srezu. U vreme pripremanja ustanka prišao je NOP-u i uključio se u prve ustaničke akcije. Od avgusta 1941 do juna 1942 godine bio je borac i vodnik u Bilečkom partizanskom bataljonu. Kada su se juna 1942 godine partizanske snage povukle iz Hercegovine, Bobot je ostavljen na terenu. Jula 1943 ponovo je stupio u Desetu hercegovačku brigadu. Januara 1942, u selu Paniku na komunikaciji Bileča - Trebinje, italijani su ogromnim snagama vršili ofanzivu da se spoje sa svojim jedinicama u garnizonu Bileče i da oslobode komunikaciju za nesmetan saobraćaj. U ovoj neravnopravnoj, višednevnoj borbi Bobot je sa jednom desetinom izvršio juriš na artiljeriju i uspeo, pored ostalog, da zapleni dva topa 75 mm. (to su bili prvi topovi koje su zarobili hercegovački partizani u NOB-u), nekoliko kamiona, artiljerisku municiju i da potuče 120 Italijana. U ovom jurišu Bobot je uleteo medu zbunjene i uplašene Italijane i hvatao ih naoružane za gušu. Dok je od juna 1942 do jula 1943 godine boravio na svome terenu, Bobot je radio neprekidno na mobilizaciji novih boraca za vojsku. Ponovnim stupanjem u partizane, avgusta 1943, postao je najpre vodnik, mesec dana kasnije komandir čete, a u oktobru iste godine komandant četvrtog bataljona Desete hercegovačke brigade. Januara 1945 godine bio je smešten sa bataljonom u selu D. Bijenja kod Nevesinja. Nemci su, noću, po največoj zimi i mečavi, predvodeni ustašama i četnicima iz okolnih sela, blokirati bataljon i u samu zoru otvorili jaku artiljerisku i minobacačku vatru, a potom jurišali sa pešadijom. Zahvaljujući svojoj prisebnosti i hrabrosti, Bobot je sa manjim delovima bataljona koji su bili u pripravnosti pošao na juriš i uspeo da razbije blokadu, da posle nekoliko časova potuče Nemce, a ostatak protera u Nevesinje. Ovim svojim podvigom Bobotje spasao odred od uništenja, jer zbog velike hladnoče, snega i mećave nije mogao računati na otstupanje preko planine Crvanj, a pomoć od susednih jedinica nije bila moguća. Posle napuštanja Mostara, Nemci su otstupali u pravcu Sarajeva rušeći sve mostove duž železničke pruge. Bobot je sa svojim bataljonom gonio neprijatelja koji se povlačio. Da bi spasao železnički vijadukt „Lukačev Most“, južno od Ivan-Sedla, istrčao je pred bataljon i na juriš zaposeo most spasivši ga od rušenja, ali je na njemu smrtno ranjen i posle nekoliko časova je umro. Njegovom zaslugom ovaj jedini most na pruzi Mostar-Bradina spašen je, Nemci nisu uspeli da ga poruše. To je omogučilo brz pokret Dvadeset osme divizije ka Ivan-Sedlu i Sarajevu. Posle oslobođenja narod je ovaj most prozvao „Bobotov Most“. Jovana Bobota smatraju jednim od najvećih junaka Hercegovine. Narod koji je poznavao Bobota i njegovo junaštvo stvorio je legende i priće o njemu.