POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BOBIČIĆ Luke MILOŠ Rođen 22-1-1914 u selu Vučici, Titograd (Podgorica). Crna Gora. Pravnik. Član KPJ od 1939. U NOB stupio 1941. Poginuo maja 1942 kod Gornjeg Badelišta. Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951. Osnovnu školu završio je u Zdrebaoniku, nižu gimnaziju u Danilovgradu, a višu gimnaziju učio je u Podgorici. U gimnaziji je došao u dodir sa naprednim, komunistički orijentisanim Ijudima. Prihvatio je brzo njihove ideje i počeo aktivno da učestvuje u revolucionarnim akcijama u gradu. Zbog toga je bio isključen iz gimnazije u Podgorici. Prešao je u Nikšić i tamo maturirao 1932 godine. Godine 1933 započeo je pravne studiie u Beogradu. Dolaskom na Univerzitet, Miloš je jog više učvrstio svoja revolucionarna stremljenja i shvatanja. Bio je aktivan pobornik odbrane autonomije i osnovnih prava Univerziteta. Učestvovao je u mnogim akcijama koje su studenti vodili. Bio je u prvim redovima u krvavim sukobima sa policijom na Pravnom fakultetu i na barikadama. Kraj njega je poginuo poznati studentski borac Mirko Srzentić. Prilikom sahrane studenta Žarka Marinovića, koga su ubili Ijotičevci, došlo je do sukoba sa policijom. Predvodeči grupu smelih studenata, Miloš se kamenicama suprotstavio naletu beogradskih policajaca koji su bili osuli vatru na sprovod. Nekoliko puta je bio hapšen, jednom je zadržan u beogradskoj „Glavnjači“ četrdeset dana pod strašnim mučenjima i maltretiranjem. Zbog napredne revolucionarne delatnosti beogradska policija ga je vezanog lancima, sa devetnaest drugova, proterala 1935 godine iz Beograda u rodno mesto. Godine 1937 bio je izabran za delegata za Centralni odbor crnogorskih studenata u Beogradu. U pogledu učenja Miloš je bio medu boljim studentima. Ispite je davao redovno i to sa vrio dobrim uspehom; februara 1938 godine je diplomirao uprkos čestim prekidima i proganjanju policije. Posle završenih studija odlazi na otsluženje vojnog roka, ali pošto je već bio poznat po svom revolucionarnom radu šalju ga u puk ne dozvolivši mu služenje skračenog đačkog roka. Posle vojske, Miloš je neko vreme bio kod kuće ne prekidajuči politički rad. Radio je izvesno vreme kao službenik u Agrarnom povereništvu u Skoplju, zatim u Finansiskoj direkciji u Podgorici. Neposredno pred početak rata bio je sa još nekim komunistima prognan u Smederevsku Palanku. U Smederevskoj Palanci zatvorenici su bili podvrgnuti teškom režimu mučenja i maltretiranja. Jula 1941 godine Miloš iz Podgorice odlazi na teren i aktivno učestvuje u organizovanju odreda i u prvim borbama za oslobođenje Danilovgrada, Veljeg Brda i okolnih mesta. Okuplja, mobiliše i predvodi Ijude objašnjavajući im perspektive borbe. Decembra 1941 godine odlazi na sektor Pljevalja u sastav Zetskog odreda „Bijeli Pavle“. Tada je već komesar čete. Posle pljevaljske bitke ostao je u Sandžaku i prilikom formiranja Prve proleterske brigade postao politički komesar Treće čete Drugog crnogorskog bataljona. Naročitu hrabrost je ispoljio u borbama kod Maoča, kod Grožda i na Jahorini. Poginuo je maja 1942 godine u iznenadnoj borbi kod sela Gornjeg Badečišta, u Hercegovini.