POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BLAGOJEVIĆ Jovana VERA Rođena 1920 u Šapcu, Srbija. Student medicine. Član KPJ od 1940. U NOB stupila 1941. Streljana marta 1942 u Šapcu. Za narodnog heroja proglašena 6-VII-1953. Naprednom  revolucionarnom pokretu prišla je jos kao đak šabačke gimnazije 1936 godine, a vec 1937 postala je član SKOJ-a. Radila je najviše sa omladinom, najpre u Šapcu, a kasnije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Godine 1937 organizovala je štrajk srednjoškolske omladine u Šapcu, koji je potpuno uspeo. Tada, a naročito godinu dana kasnije, bila je jedan od najaktivnijih organizatora demonstracija protiv skupoće u Šapcu. Među studentima Beogradskog univerziteta bila je veoma zapažena. Učestvovala je u mnogim demonstracijama i akcijama. Zbog toga je bila proganjana i maltretirana od policije. Aktivno je radila na organizovanju pokreta žena u Šapcu, kojim je dugo rukovodila. Organizovala je odbor žena koje su skupljale potpise žena za zahtev prava glasa, donosila im ilegalan partiski materijal, koji su proučavale. Vera je učestvovala u svim oblastima političkog i društvenog života svoga grada. U Šapcu je 1941 godine organizovala bolničke kurseve i učestvovala u prenošenju ilegalnog materijala iz Beograda u svoj grad. Tada je postala član Okružnog komiteta Komunističke partije i sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a za Šabacki okrug. Od prvog dana ustanka učestvovala je u organizovanju naroda u Podrinjskom okrugu i među prvima otišla u partizane. U jednom sukobu sa četnicima u Loznici bila je zarobljena. Uprkos zverskom mučenju u zatvoru, držala se hrabro. Pripremala je bekstvo zatvorenika koje je u međuvremenu oslobodio odred. Kada se Mačvanski odred povukao iz Srbije, Vera je ostala na terenu Podrinja da nastavi partiski rad. Četnici su je ponovo uhvatili u selu Tekerišu. Opet su je mučili. Ali, i pored najvećih muka, Vera ništa nije odala. Cetnici su je onda predali nemackom Gestapou u Sapcu. Gestapo joj je nudio slobodu pod uslovom da oda svoje veze i Ijude sa kojima su sarađivali partizani. Vera je to ponosno odbila. Gestapo je stavio na najstrašnije muke: prebili su joj i ruke i noge. Ni pod takvim mučenjima Vera nije odala nikoga. Pošto više nije bilo izgleda da će ma šta izvući, gestapovci su je streljali marta 1942 godine u Šapcu. Jedan od domova studenata u Beogradu i Omladinski dom u Šapcu nose danas Verino ime.