POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BILJANOVSKI ZLATKO - MIHAJLO (podaci iz 1957. g.) Rođen 25-I-1920. u selu Pusta Reka, Kruševo, Makedonija. Krojački radnik. Član KPJ od aprila 1939.  UNOB stupio 1941. Danas: sekretar Sreskog komiteta SKJ u Bitolju. Za narodnog heroja proglašen 27-XI-1953. Rođen je u siromašnoj pečalbarskoj porodici. Posle osnovne škole neko vreme je čuvao koze, a onda je otišao u Kragujevac, gde je (1934.) izučio krojački zanat. Teški uslovi šegrtovanja približili su ga radničkim organizacijama. lako mlad, postao je član URS-ovih sindikata. U zimu 1934. godine gazda ga je otpustio sa posla. Pošao je u Beograd nadajući se da će tamo naći bolje uslove rada. Ali, i u Beogradu nije bito posla. Uzalud je obijao vrata berze rada. Nekoliko dana po dolasku učestvovao je već u prvom sukobu radnika sa žandarima. Tukli su se kamenicama. Učestvovao je i u drugim štrajkovima beogradskih radnika - nekoliko puta je bio u radničkoj straži, koja je od štrajkbrehera čuvala ulaze fabrika. Krajem 1935. godine zaposlio se u sindikatu. Radeći u sindikatu upoznao je mnoge napredne omladince. Počeo je da učestvuje u njihovim akcijama.  Odlazio je u šegrtske škole i podružnice tekstilnih, kožarskih i drvodjeljskih radnika i organizovao izlete i druge akcije. U fabrikama „Dorčol“ i „Vlada Ilić“ rasturao je radničku štampu. Krajem 1936. godine postao je član SKOJ-A, a ubrzo i član jednog kulturno-prosvjetnog odbora (pretsednik omladinske sekcije). U jednoj skojevskoj grupi sticao je prva znanja iz marksizma-lenjinizma. Posle učestvovanja u mnogim štrajkovima (zidarski štrajk 1936. i demonstracije 1937. godine) postao je sekretar skojevskog aktiva, kandidat za člana KPJ, a aprila 1939. i član KPJ.  Juna 1939. godine, prvi put je uhapšen. Tučen je u zatvoru i saslušavan trideset šest dana. Pošto policija ništa nije saznala, internirala ga je u Pustu Reku, bez prava vračanja u Beograd za godinu dana.  Neko vreme pred rat stražarno je odveden u vojsku; tu ga je zatekla okupacija Jugoslavije. Zarobljen je i oteran u zarobljeništvo. Tamo se razboleo i krajem. godine kao „Bugarin“ prebačen je u Sofiju, odakle je otišao kući. U Pustoj Reci se povezao sa partijskom organizacijom i dobio zadatak da stvara skojevske organizacije u okolnim selima.  Postao je član Sreskog komiteta SKOJ-A u Kruševu; za to vreme je dvaput hapšen.