POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BATKO Valentina KARLO Rođen 1907. u Saraievu, Bosna i Hercegovina. Bravar. Član KPJ od 1928. U NOB stupio 1941. Poginuo Početkom 1943. na Konjicu. Za narodnog heroja proglašen 5-VII-1951. Od 1914. godine živeo je u Mostaru u kome je završio osnovnu školu, zatim zanatsku školu i bravarski zanat. Tih i skroman, po prirodi bistar, već od mladih dana, posle izučenog zanata, poćeo se interesovati za društvene i političke probleme. U radničkom pokretu aktivno je učestvovao već od 1925 godine. Odmah po proglašenju šestojanuarske monarhofašističke diktature, 1929 godine, uhapšen je i osuđen po Zakonu o zaštiti države na dve godine robije koju je izdržao u Sremskoj Mitrovici. U svim akcijama zatvorenika - u štrajkovima gladu, u izučavanju marksizma-lenjinizma - Batko je veoma aktivno učestvovao. Po izlasku sa robije nastavio je sa revolucionarnim radom. Bio je dugo nezaposlen, jer se nalazio na listi „opasnih za poredak“. Živeo je teško, bez redovnih sredstava za izdržavanje. Nešto kasnije, počeo je sve više da se posvećuje isključivo partiskom radu. Postao je član Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu. Sve svoje snage posvećivao je organizacionom sređivanju i učvršćenju partiskih organizacija Mostarske oblasti. Period od 1931 do 1941 godine obeležen je uspešnim akcijama mostarskog proletarijata (štrajk rudara, demonstracije 1940 godine itd.). Karlov doprinos toj borbi nije ostao nezapažen tadašnjim vlastima. Zbog toga je u više navrata bio hapšen, tučen do besvesti i držan u zatvorima po nekoliko meseci. Jula 1941 godine stupio je u partizane i borio se do smrti. Bio je istovremeno član Okružnog komiteta Komunističke partije za teritoriju Foča - Kalinovik i politički komesar bataljona. Njegova je zasluga, u velikoj meri, što je Peti bataljon Desete hercegovačke brigade (čiji je on bio jedan od komesara) - u toku četvrte i Pete ofanzive bio jedan od najboljih bataljona. Nikada se nije ni na šta žalio. Marševe, glad, zimu podnosio je bez pogovora. Naročitu hrabrost i rukovodeću sposobnost pokazao je u Četvrtoj ofanzivi u bici za Prozor i u borbi za Konjic; njegova jedinica držala je istaknuti položaj na koji je neprijatelj danju i noću veoma snažno jurišao, ali ga nije osvojio sve dok Batko nije poginuo (februara 1943 godine).