POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BAROVIĆ Mijajla SIMO Rođen avgusta 1914 u Bandićima, Danilovgrad, Crna Gora. Zemljoradnik. Član KPJ. od 1942. U NOB stupio 1941. Poginuo 1943 na Vilića Guvnu. Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951. Do rata se bavio zemljoradnjom. Ubrzo po stupanju u partizane 1941 godine, postao je poznat i hrabar partizan. Dolazi u red najpoznatijih u Drugom bataljonu Četvrte crnogorske brigade. Učestvovao je u mnogim borbama, ati se naročito istakao u dvema velkim bitkama: u borbi za Livno i u napadu na Vilića Guvno. U vreme napada na Livno, decembra 1942 godine, Simo je bio desetar. Livno je bilo opasano žičanim preprekama. Da bi se omogućio napad Drugom bataljonu, trebalo je najpre savladati prepreke. Zajedno sa narodnim herojem Dušanom Strugarom, komandirom Treće čete, Simo se - uprkos smrtnoj opasnosti - privukao žici i isekao je. Zatim je kroz taj prolaz provukao svoju desetinu i prvi ušao u grad. Posle toga istim putem probio se čitav Drugi bataljon. Kada je bataljon ušao u grad, morao je da se zabarikadira u kućama koje je zauzeo. Pod ustaškim plotunom trebalo je otimati kamen po kamen da bi se napravilo utvrđenje i osigurao opstanak. Simo je bio medu najsmelijima. I pored strahovite neprijateljske vatre uspeo je da donese materijal za utvrđivanje više nego jedna desetina. Čitavog dana isticao se hrabrošću i preciznim gađanjem neprijatelja, bio je kao i dotad najbolji strelac u Drugom batpljonu. Prilikom ustaških juriša, koji su se čitav dan redali jedan za drugim, Simo je stalno uzirnao puškomitraljez od puškomitraljesca, izlazio na najisturenije mesto i ostajao sve dotle dok se ustaše ne bi ponovo povukle u bunkere. U najkritičnijem trenutku borbe partizani su bili gotovo ostali bez ijednog metka. A priblizavala su im se oklopna borna kola. Simo je tada učinio iznenadan podvig. Izišao je iz kuće,(u paklenoj neprijateljskoj vatri to je značilo gotovo sigurnu smrt), skočio na borna kola i iz njih izneo dva pluškomitraljeza i hiljadu pušćanih metaka. Situacija je bila spasena. Partizani su nastavili da se bore sve dotle dok nije bila ostvarena poznata kratka zapovest Vrhovnog komandanta „Livno mora pasti“! U borbama na Vilića Guvnu Simo je pokazao slićnu neustrašivost. Na život i smrt bila se tada bitka za spas 3000 teških ranjenika, koji su se nalazili ispod samog brda u Prozoru. Neprijatelj je bio višestruko nadmočnji. Više no u drugim borbama, ovde su hrabrost, požrtvovanje, samopregor i neustrašivost mogli da odluče o pobedi ili o pogibiji hiljada Ijudi. U Drugom bataljonu bili su sve sami junaci, svi su bili u prvom streljačkom stroju i svi su bili bombaši. Pa ipak, Simo je otskakao - bio je prvi medu njima. U prvim nemačkim plotunima na rastojanju od 20 do 50 metara palo je oko 20 proletera. Nastalo je za trenutak kolebanje kod boraca Prve i Druge čete. Nemci su sve jače zasipali ručnim bombama i šarcima. Simo, tada komandir voda, držao je svoj vod oko sebe. Na komandu komandanta bataljona, Simo je na čelu svoga voda, sa bombama u rukama, poleteo i izvršio protivnapad na neprijateljske položaje. To je omogučilo sređivanje Prve i Druge čete i zadržavanje položaja. Borba se nastavila na rastojanju od 20 do 50 metara. Nastavili su se napadi i protivnapadi i sa jedne i sa druge strane. Simo je celog dana bacao bombe. Išao je od borca do borca, kupio bombe ili ih uzimao od onih koji su poginuli. Napunio bi džepove i ruke bombama i onda iza bukovog šiblja i stabala vešto i hitro se privlaćio nemačkim polozajima i zasipao ih. Ponovo se vraćao, opet kupio bombe i opet bacao na nemačke pololaje. I pored opomena komandanta bataljona da to ne čini jer će poginuti, on je nastavljao govoreci: "Neću, ne bojte se, ja sam brz i mali pa se lako i neprimetno privlačim". Simo je sam na Vilica Guvnu bacio preko sto bombi na neprijateljske položaje. Ali, u toj borbi je.i poginuo, u trenutku kada su neprijateljski položaji bili zauzeti i ranjenici spašeni.