POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BAJOVIĆ Riste MILOŠ     Rođen 1925 u Balićima, Trebinje, Bosna i Hereegovina.  Učenik. Član KPJ od 1942. U NOB stupio 1941.   Poginuo 1944 u okolini Bileče.   Za narodnog heroja proglašen 24- VII-1953.       U rat je pošao kao učenik viših razreda gimnazije. Odmah po stupanju u partizane istakao se velikom hrabrošću u borbi protiv neprijatelja, naročito protiv ustaša prilikom napada na Bileču, a isto tako i u borbama na Mosku i Vlahinji.  U toku 1942 godine kao borac Desete hercegovačke brigade istakao se u borbi na Kupresu - prilikom osvajanja Zlosela - najjače ustaške baze u Kupreškom Polju, zatim u borbama koje je brigada vodila u Centralnoj i Zapadnoj Bosni: u oslobađanju Jajca, u gonjenju četnika i ustaša na Vlasicu i u oslobađanju Žepca; tu je smelo jurišao na neprijateljska betonska utvrđenja na reci Bosni.  Veliku hrabrost i izdržljivost pokazao je u borbi za Prozor (1943 godine) i u gonjenju Italijana i četnika u dolini Rame i Neretve. Miloš je sa svojim bataljonom organizovao zasedu Italijanima koji su posle zauzimanja Prozora pokušali da se dolinom Rame probiju u pravcu Jablanice. U toj borbi koja se vodila prsa u prsa, Miloš je uništio nekoliko desetina italijanskih vojnika i oficira i zapalio više kamiona. Hercegovačka brigada je u to vreme bila u neprekidnim borbama sa četnicima i ltalijanima. Samo njena dva bataljona su za 14 dana imala 14 akcija u kojima je zaplenila preko 50 puškomitraljeza. Narod tog kraja, koji je pretrpeo velike zulume četnika, ustaša i Italijana, masovno je stupao u redove boraca za slobodu.  Kao puškomitraljezac Miloš je prošao kroz sve borbe u Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi i bio primer hrabrosti u bataljonu. A po povratku jedinica sa Sutjeske u Hercegovinu postao je pomočnik političkog komesara Prvog bataljona. Istakao se u borbi protiv Nemaca u Zvijerini kod Bileče. Kao voda grupe bombaša uspeo je da likvidira nemačke položaje na Osmić Gomili. Slične podvige ponovio je i u okolini Grahova u Crnoj Gori, gde je likvidirao neprijateljska uporišta ispred Crkvica u Krivošijama.  Poginuo je u borbi sa četnicima, kada je sa svojim bataljonom izvršio protivnapad na njihove snage, koje su iz Bileće po noći preduzele juriš na partizanske položaje. Tada je imao dvadesetčetiri godine.