POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
BAJIĆ Mila VLADO (podaci iz 1957. g.) Rođen 7-VII-1915 u selu Bara, Bosanski Petrovac, Bosna i Hercegovina. Šumski radnik. Član KPJ od avgusta 1941, U NOB stupio 1941. Danas: generalpotpukovnik JNA. Za narodnog heroja proglašen 23-VII-1952. Do rata, 1941 godine, imao je veoma težak život. Još kao dečak počeo je da radi teške fizičke poslove. Najpre je čuvao stoku i bavio se zemljoradnjom, a potom radio kao sezonski radnik na javnim radovima. Najduže je radio kao šumski radnik u preduzeću "Šipad". Bio je nekvalifikovan, pa je zbog toga morao da radi najgrublje poslove. Prvih dana ustanka, avgusta 1941 godine, prišao je komunistima i počeo aktivno da učestvuje u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle nekoliko borbi postao je desetar u Trećoj četi bataijona "Sloboda". Nešto kasnije sa Driničkim vodom upučen je u Podgrmeć. Tu je najpre postao zamenik, a zatim komandir voda. Februara 1942 godine vod je povučen na petrovački teren, uvršten u sastav Prve čete upravo formiranog Petrovačkog bataljona. Vlado je postavljen za zamenika komandira, petnaest dana kasnije za komandira čete, a kratko vreme posle toga za zamenika komandanta bataljona. Krajem maja 1942 godine, kada je u sastavu Petog krajiškog odreda formiran Udarni bataljon, Vlado je postao komandant toga Bataljona. Bataljon je tada imao zadatak da dejstvuje na raznim teritorijama, kao brza, lako pokretna i dobro naoružana jedinica. Odmah po formiranju bataljon je pod Vladovim rukovodstvom izveo uspešne akcije na terenu Janja, Kupresa, Glamoča i Livna. U tim borbama razbijeni su četnici u Janju, u desetodnevnoj borbi zauzet je Glamoč i razbijeni četnici i ustaše na tome terenu, a sela zapadno od Livna očišćena od okupatorskih i kvislinških grupa. Sredinom avgusta 1942 godine Vladov bataljon je prebačen sa glamočkog terena u Drvar. Dve čete bataljona ušle su u sastav Treće krajiške brigade, koja je tada formirana. Vlado je postao zamenik komandanta brigade. Došle su još veće i teže borbe (Četvrta i Peta ofanziva): Cazinska krajina, Manjača, Bihać, Jajce, Teslić, Čajniče, Bijelo Polje, Meljak, Popov Most, Balinovac, Sjetlina, Prača i mnoge druge. Polovinom 1943 godine postao je komandant brigade, a januara 1944 bio je predviđen za komandanta Desete krajiške divizije. Ali, na svoju molbu i dalje je ostao u Trećoj krajiškoj brigadi. U drugoj polovini 1944 godine izveo je sa svojom brigadom čitav niz velikih i značajnih borbi na prostranom terenu od Banjaluke i Kupresa preko Požege, Valjeva do Mladenovca i Beograda. lzmedu ostaloga, u borbama na putu za Srbiju na Ravnoj Gori brigada je zaplenila arhivu i emisionu radiostanicu četnika Draže Mihajlovića, izbila u Istočnu Srbiju i sastala se sa jedinicama Crvene armije. Desetog januara 1945 godine postavljen je za komandanta Dvadeset prve Srpske udarne divizije. Sa ovom divizijom izvršio je, zajedno sa Prvom proleterskom divizijom, proboj Sremskog fronta. Posle rata završio je Vojnu akademiju "Vorogilov" u Moskvi i Visu vojnu akademiju JNA.