POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
ANTIĆ Nikole VICKO (podaci iz 1957. g.)   Rođen 2-X-1912 u mestu Selce, Crkvenica, Hrvatska. Bravarski radnik. Član KPJ od kraja 1937. U NOB stupio 1941. Danas: generalpotpukovnik avijacije. Za narodnog heroja proglašen 27-XI-1953,   Sin je siromašnih roditelja. Posle drugog razreda građanske škole otac, zidar, poveo ga je, 1926 godine, u pečalbu. Iako još nejak, Vicko je radio raznovrsne poslove na građevinama i putevima, na prugama i na drugim gradilištima. Krajem 1927 godine počeo je da uči bravarski zanat u Beogradu. Završio je tri razreda šegrtske škole. Posle završetka zanata radio je kao mladi bravarski radnik u Beogradu do 1933 godine. Posle vojske otišao je u svoj rodni kraj i nastavio da se bavi zanatom. Za vreme učenja zanata u Beogradu došao je preko Radničke komore u dodir sa sindikalno organizovanim radnicima. U svome mestu, izvršavao je razne zadatke u legalnim društvenim organizacijama, u knjižnicama i čitaonicama, u društvima; pomagao je štrajk ugostiteljskih radnika 1937 godine. U to vreme već je povezan i sa ilegalnom pritiskom ćelijom. Sa grupom drugova spremao se da ode u Španiju i da se priključi španskim antifašistima u borbi protiv fašizma. Bilo je vrlo teško pronaći izgovor za putovanje u inostranstvo. Trebalo je obezbediti i izvesnu sumu novca, a i to je bilo teško. Konačno, Vickova grupa se prijavila za odlazak u Francusku tobože za rad na šumskim radilištima. Početkom septembra 1937 godine grupa je stigla u Francusku, U šume u Sedanu. Vicko je produžio za Pariz, uhvatio vezu i zatim sa grupom bio prebačen u Španiju, priključio se Sto dvadeset devetoj Internacionalnoj brigadi. Zapažen po junaštvu, ubrzo je postao serhento (narednik), a krajem godine (1937) i član Komunističke partije. Posle završetka rata bio je u francuskim koncentracionim logorima u Sen Siprijemu, Girsu i Alzeresu. Otuda je, aprila 1941. pobegao i preko Nemacke oktobra meseca posao u Jugoslaviju. U Jugoslaviju je stigao 5 novembra 1941 godine. Preko uspostavljene veze u Zagrebu došao je odmah u dodir sa članovima CK KP Hrvatske i bio upućen na sektor Slavonije. U Slavoniji se priključio Psunjskoj četi. Postao je najpre vodnik, zatim komandir čete, a u proleće 1942 godine - komandant Psunjskog bataIjona. U avgustu 1943 godine je komandant Psunjskog odreda, a tri meseca kasnije - komandant Dvanaeste slavonske brigade. Pod njegovom komandom brigada je izvela mnoge akcije: napad na Vocin, Orahovicu, Orijavac, Okučane, Pakrac i dr. Od februara do maja 1943 godine bio je komandant Treće operativne zone, koja je zahvatala podrucje Slavonije. Kada je u drugoj polovini maja 1943 godine formiran Slavonski korpus, Vicko je postao komandant Dvadeset osme udarne divizije u njemu. Ova divizija je pod njegovim umešnim rukovodstvom izvela mnoge uspešne akcije u Slavoniji, Moslavini, Zagorju i Turopolju. Po naređenju Vrhovnog komandanta ona je uleto 1943, prešla na sektor Druge operativne zone i nizom krupnih uspešnih akcija doprinela daljem proširenju Narodnooslobodilačke borbe i formiranju novih jedinica u tom delu Hrvatske. Značajnije borbe iz tog perioda vodene su sa neprijateljskim garnizonima iz Čazme, Koprivnice, Ludbrega, Varaždinskih Toplica, Zlatara, Ivanaca i dr. Decembra 1943 godine njegova divizija je prebačena na desnu obalu Save, u Turopolje. Tu je izvršila napad na aerodrom Kurilovac i zajedno sa Turopoljskim odredom uništila neprijateljsko skladište u selu Sopnica. Nekoliko meseci u toku 1944 godine Vicko je bio komandant Trinaeste primorsko-goranske divizije i komandovao napadima na Brežnicu, Vrh Kapele, Bosiljevo i dr. U avgustu 1944 godine radio je na formiranju Hrvatske divizije KNOJ-A, koja je na teritoriji Hrvatske vodila borbe protiv ostataka neprijateljskih grupa. Početkom januara 1946 godine otišao je u Vojnu akademiju "Frunze" u Moskvi, koju je krajem 1947 godine završio sa odličnim uspehom. Bio je član raznih partiskih rukovodstava u vojnim jedinicama i komandama; sada je član partijskog opunomoćstva za Jugoslavensko ratno vazduhoplovstvo.