POČETNA SFRJ REPORTAŽE ISTORIJA KULTURA HOBI DRUŽENJE Josip Broz Tito Heroji 6 april 1941 Omladina Štafeta JNA
I
I
I
I
ALEKSIĆ Jefte VELJKO     Rođen 1918 u Podvršu, Velimlje, Nikšić, Crna Gora. Šumar. Član KPJ od 1940. U NOB stupio 1941.  Poginuo 1943 na Durevu, kod Sutjeske.  Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951.         Do punoletstva Veljko je živeo u svom rodnom selu. Njegov život bio je ispunjen siromaštvom zemljoradničke porodice. Kad je navršio dvadeset godina upisao se u nizu šumarsku školu u Sarajevu, u kojoj je prvi put došao u dodir sa naprednom omladinom. Po povratku u svoj kraj povezuje se sa tamošnjim komunistima po čijim direktivama radi kao jedan od najaktivnijih članova Partije na okupljanju napredne omladine. Odmah posle kapitulacije Jugoslavije, 1941 godine, u zajednici sa ostalim komunistima, Veljko radi na prikupljanju oružja i na organizovanju partizanskih grupa za vršenje diverzantskih akcija. U maju 1941 godine učestvuje u rušenju pruge Lastva - Bileća, zatim u akciji na putu Trebinje - Bileća, na Rožini. Tom prilikom je zarobljeno i ubijeno 130 ustaša i zaplenjeno čitavo njihovo naoružanje. Tada je zaplenjen i jedan poljski top od 105 mm. Veljko je učestvovao i u borbi pod Stražištem, u kojoj je poginulo i bilo zarobljeno trideset Italijana. Tu se posebno istakao svojom neustrašivošću. U novoformiranom Banjsko-vučedolskom udarnom bataljonu bio je pomoćnik političkog komesara. Njegov bataljon je izveo mnoge uspešne akcije protiv Italijana, ustaša i četnika na terenu Bilećkog i Nikšićkog sreza. Pored komandira, Veljku pripadaju najveće zasluge za uspeh bataljona u ovim akcijama. Istakao se hrabrošću i neustrašivošću, naročito u napadu na Pljevlje, na Paniku i u drugim borbama. Maja 1942 godine ostaje na terenu sa narodnim herojem Petrom Drapšinom, sa kojim se probija kroz neprijateljski obruč, dolazi na teren Zelengora - Vrbnica i tu učestvuje u mnogim borbama. Januara 1943, prilikom zauzimanja Žepča, Veljko je u Petoj crnogorskoj brigadi punih deset časova protivkolcem onemogućavao prodiranje neprijateljskog blindiranog voza u Žepče. Slične podvige ponovio je i u borbama za Prozor i Konjic, kao i u drugim borbama na terenu Bosne i Hercegovine. U Petoj neprijateljskoj ofanzivi Veljko je postao komandir čete u Petoj crnogorskoj proleterskoj brigadi, u kojoj je ostao do svoje smrti. Poginuo je na Durevu, kod Sutjeske, 1943 godine.